Iz beleške jedne Turkinje

Živim u Beogradu poslednjih nekoliko godina. Iz tog razloga počela sam da učim jezik i upoznajem kulturu na Balkanu. Kad god imam vremena putujem, fotografišem i beležim sve ono što mi privuče pažnju i objavljujem na ovom blogu. Na ovaj način se opuštam i koristim svoje slobodno vreme na jedan lep način.

Na svom blogu sam do sada koristila samo turski, koji mi je maternji jezik. Iako sam o ovom događaju pisala na turskom i objavila ga, hoću da i drugi ljudi, koji ne govore turski jezik, budu u mogućnosti da pročitaju sa kakvim divnim čovekom sam se upoznala u Sarajevu.

Njegova zanatljiska radnja se nalazi blizu Baščaršije, u ulici Kovači, broj 17.

Ako se nađete u Sarajevu kao turista, imaćete bezbroj mogućnosti za kupovinu poklona. Možete da kupite čaše, olovke, priveske, tašne i majice sa natpisom: ‘Sarajevo’ i da ih poklonite drugarima. Međutim, sve te stvari su iz Kine! Umesto njih, po mom mišljenju, bolje je uzeti ručni rad. Nešto što može da se koristi za zadovoljstvom u šta je uloženo puno truda, nešto večno, primerak zaboravljene umetnosti.

Slučajno sam prolazila pored radnje i privukle su mi pažnju džezve koje su bile ispred, pa sam htela da ih fotografišem. Vlasnik dućana gospodin Abdulah je stajao pred vratima, zamolila sam ga da slikam. “Naravno!” rekao je. Bilo mu je drago. Nakon što sam napravila nekoliko fotografija rekao mi je da unutra ima još lepših stvari. Iskreno, najpre nisam htela da uđem kako ne bih smetala, ali drugi poziv nisam mogla da odbijem. Zaista, nemam predstavu koliko dugo sam bila tamo. Pregledala sam sve džezve, poslužavnike i komplete šoljica koji su se nalazili unutra ponaosob. Vlasnik dućana se pokazao kao pravi domaćin. Sve mi je pokazao i objasnio pojedinačno, zajedno smo analizirali motive.

Njegov atelje se nalazio na istom mestu. Pokazao mi je pribor sa kojim radi i kako ga koristi.

Ponudio me je kafom, ali nisam prihvatila. Pričali smo o izradi predmeta od bakra, o ljudima, o  stanju u državi… Da sam znala da ćemo tako lepo razgovarati prihvatila bih. Ako ponovo budem išla u Sarajevo definitivno ću tamo popiti kafu sa smirenim, gostoljubivim i nasmejanim gospodinom Abdulahom.

Zavolela sam Sarajevo. Možda je to delom iz razloga što sam naišla na ovu zanatlijsku radnju.

Ukoliko budete išli u Sarajevo, Abdulahova radnja se nalazi u ulici Kovač 28. obavezno je posetite! Ne morate kupiti ništa, ali mu svakako prenesite moje pozdrave.

Napomena:

Zahvaljujem dragom Milošu na tome što mi je pomogao da ovaj tekst napišem na srpskom jeziku.